У здравом телу, здрав дух
Наташа Францишковић
С доласком лепог времена, долазе и лепше и креативније могућности организације часа, а све то у циљу подизања мотивираности ученика. Тако су ђаци Српске допунске школе у Нансију посетили оближњи парк и уживали у спортским играма, играма из детињства својих родитеља, шетњи, разговору и посластицама.
Видно узбуђени и радосни због часа у природи, ученици су, кроз игру, учили како да заједно решавају постављене задатке, како да искажу и објасне своја осећања, различите перцепције ствари и још много тога.
Да бисмо покренули тело, јутро смо започели вежбом добро познате “Између две ватре”, а потом су се игре заређале једна за другом : “Ледени чича”, “Дан/ноћ”, “Уради/покажи”.
Након загревања и разгибавања, учили смо да се опуштамо, уз исказивање осећања глумом, мимиком и пантомимом. Ослушкивали смо и запажали међусобне “мале и небитне” приче данас, да бисмо се припремили за велике и важне ствари сутра.
Уследила је и игра “Прављења слова”, када су ученици морали да науче да (по)слушају туђе мишљење, да би заједничким снагама дошли до траженог слова.
У тренуцима паузе и ужине, училе су се нове српске речи кроз игре : “Каладонт”, “Лети, лети”, “Камен, маказе, папир”, “Глуви телефони”, “На слово, на слово”.
Научиле су се речи као : ограда, трава, лишће, ној и многе друге, а свакако да су се ђаци трудили да цео час говоре на српском језику, не само проналаском нових речи, већ и запажањем и описивањем боја, околине, језерца и свега онога што један парк може да крије у свој својој природној чаролији.
Час смо завршили у истом духу - у покрету : док су се једни добацивали фризбијем, други су уживали у багминтону.
Сви смо били активни, како телом, тако и духом, а ова три динамична сата испратили су, својим присуством, и поједини родитељи. Одржавањем добре кондиције, неговањем и бригом за тело, до боље сконцентрисаности, виспрености духа и мотивисаности ученика !
Била је то сјајна прилика да се трчи, вежба тело и ум у природи, игра, дружи, смеје, боље упознаје и говори српским језиком у посве другачијем амбијенту.Увођењем оваквог приступа ваншколске наставе, јача се мотивација деце, дух заједништва, као и међусобна повезаност с ђацима и родитељима.
Видно узбуђени и радосни због часа у природи, ученици су, кроз игру, учили како да заједно решавају постављене задатке, како да искажу и објасне своја осећања, различите перцепције ствари и још много тога.
Да бисмо покренули тело, јутро смо започели вежбом добро познате “Између две ватре”, а потом су се игре заређале једна за другом : “Ледени чича”, “Дан/ноћ”, “Уради/покажи”.
Након загревања и разгибавања, учили смо да се опуштамо, уз исказивање осећања глумом, мимиком и пантомимом. Ослушкивали смо и запажали међусобне “мале и небитне” приче данас, да бисмо се припремили за велике и важне ствари сутра.
Уследила је и игра “Прављења слова”, када су ученици морали да науче да (по)слушају туђе мишљење, да би заједничким снагама дошли до траженог слова.
У тренуцима паузе и ужине, училе су се нове српске речи кроз игре : “Каладонт”, “Лети, лети”, “Камен, маказе, папир”, “Глуви телефони”, “На слово, на слово”.
Научиле су се речи као : ограда, трава, лишће, ној и многе друге, а свакако да су се ђаци трудили да цео час говоре на српском језику, не само проналаском нових речи, већ и запажањем и описивањем боја, околине, језерца и свега онога што један парк може да крије у свој својој природној чаролији.
Час смо завршили у истом духу - у покрету : док су се једни добацивали фризбијем, други су уживали у багминтону.
Сви смо били активни, како телом, тако и духом, а ова три динамична сата испратили су, својим присуством, и поједини родитељи. Одржавањем добре кондиције, неговањем и бригом за тело, до боље сконцентрисаности, виспрености духа и мотивисаности ученика !
Била је то сјајна прилика да се трчи, вежба тело и ум у природи, игра, дружи, смеје, боље упознаје и говори српским језиком у посве другачијем амбијенту.Увођењем оваквог приступа ваншколске наставе, јача се мотивација деце, дух заједништва, као и међусобна повезаност с ђацима и родитељима.