Сачувајмо српске речи

Чланак: Блаженка Тривунчић

Наставник допунске наставе на српском језику у сталном је трагању за методама креативне наставе у циљу мотивисања ученика. Како запамтити српске речи? Како ће ђаци радосно долазити на часове после целодневне наставе у француској школи? Час пред распуст у Робенсону одржан је у оближњем парку, уз шетњу, разговор и посластице. Ненајављено изненађење за ученике била је нескривена радост, а српским се лако разговарало у предивном амбијенту.

Описивала се јесен, дрвеће, лишће, парк. Научили су речи као што су језеро, ограда, стаза, шетња, а трудили су се да мисли искажу правилном реченицом. Одговарало се на питања: Ко живи у језеру? Шта раде лабудови? Које врсте птица видите? Изненадили су нас папагаји који слободно живе у овом парку. Запажале су се боје, околина језера са кућама и зградама. Разговор се гранао у правцу ученичког света. Говорили су ко зна и воли да плива, које спортове у води воле, где су раније виђали галебове...

Тренутак када је лабуд ловио рибу послужио је да се научи овај глагол и да се ситуација опише на српском језику, а за ђаке који боље владају српским језиком подстицајна је слика да замисле причу. 

Први део часа настављен је на другом крају језера, у једном малом ограђеном простору испод врбе. После служења слаткишима и именовања свега што се ради, уследила је прича о врби и брзалицама. 

Други део часа у природи одвијао се уз наставне материјале, понављањем научене лексике са прошлог часа, а ученици старијег узраста читали су избор о најпознатјим женама Српкињама и резимирали прочитано. 

У овом часу су активно учествовали сви ђаци, а присуствовало је неколико родитеља и деда који је довео четворо унука на наставу. Увођење разноврсних активности и метода учења српског језика неопходна је ђацима који се развијају у специфичном иностраном окружењу.