Писмо за Деда Мраза

Чланак: Наташа Францишковић и Наташа Радојевић

​У сарадњи Наташе Францишковић и Наташе Радојевић, учитељица у српским допунским школама у Нансију, Стразбуру и Колмару, одржан је завршни час у првом полугодишту на коме су ученици имали прилику да уживају у пројекцији филма Писмо за Деда Мраза, насталог 2015, у продукцији РТС-а. 

Филм редитеља Бранка Вучића и сценаристе Јелене Попадић Сумић, изузетно је богат маштом, бојама, позоришним покретима, који прате главне јунаке: тату, маму, баку Соју, Нађу и Мату. Радња филма говори о безуспешним покушајима родитеља да се докопају писма њихове деце за Деда Мраза. Док се родитељи упињу да открију које су то дечије жеље, њихова деца покушавају да припреме дочек за Деда Мраза, верујући да ће испуњењем њихових жеља дом обасути највећа срећа. Оно што родитељи напослетку откривају, то је да деца само желе да проведу новогодишњу ноћ с њима. Ова драма, намењена деци, кроз причу о Новој години, истовремено шаље поруку и родитељима – да је породица највеће благо. Теме које се провлаче кроз цео филм јесу заједништво, маштовитост и нематеријалистички поглед на свет, за разлику од тренутно владајућег система вредности. Треба споменути да је ово прича и о савременим родитељима, који често заборављају да деци нису потребне најновије, најскупље играчке, већ драгоцено време проведено у њиховој љубави и заштити. 

​Деца су потом, понета причом сјајне Горице Поповић и осталих глумаца, као и магијом, песмом и лепотом филма, с радошћу разговарала о филму, износила своје мишљење о (не)постојању Деда Мраза, писала писма и с топлином у срцу, певала песму Деда Мразе. 

Тиме се наше путовање завршава за ову годину, а од Нове се надамо и унапред радујемо новим авантурама и учењу кроз забаву у српској допунској школи.