Истраживачки рад из српске допунске школе у Париском региону изложен на научном симпозијуму у Београду
|
Истраживачки рад „Српска народна бајка у франкофоној средини", који су спровеле Блаженка Тривунчић и Љиљана Симић, изложила је Невенка Јоксовић, професорка француског језика из ОШ „Бранислав Нушић", на Филолошком факултету у Београду на Научном симпозијуму „Српски језик и књижевности у дијалогу култура", одржаном у оквиру 57. скупа слависта Србије, 4. фебруара 2019. године. |
|
У раду се упоређује разумевање српске народне бајке „Чардак ни на небу ни на земљи“ и разумевање њеног превода на француски језик у књизи „Le pommier d’or et less neuf paonnes et autres contes“, imaginé et conçu par Natasha Pejin, illustration par Mila Gajin, traduit du serbe par Ljiljana Huibner-Fuzellier et Raymond Fuzellier, Un Infini Cercle Bleu, Paris, 2014.
Циљ рада је приказ резултата рецепције српске народне бајке на доминантном и мањинском језику, у функцији илустрације односа култура и језика, који су у директној вези са идентитетом народа.
Узорак истраживања обухвата 95 ученика средњег и старијег узраста, од 9 до 14 година, различитог нивоа владања српским језиком, који Допунску наставу на српском језику похађа широм Париског региона.
Поређење разумевања оригинала и превода указује на отежану рецепцију света народне књижевности на српском језику, чија је последица постепени губитак интересовања према упознавању са српским културним наслеђем, а који води губитку идентитета. Разумевање дела на српском језику ограничено је, не само архаичном лексиком, већ и недостатком основног лексичког фонда. Анализа резултата добијених тестирањем показује да од 30 до 50% ученика боље разуме текст на француском језику.
У актуелној језичкој ситуацији, коју одликује недостатак речничког фонда, отежано читање и ограничена комуникација на српском језику (већина ученика српски језик изучава као завичајни/отаџбински; један број као страни) превод може да послужи као интеркултурални трансфер са циљем спречавања потпуне декултурације младих српских нараштаја.
Циљ рада је приказ резултата рецепције српске народне бајке на доминантном и мањинском језику, у функцији илустрације односа култура и језика, који су у директној вези са идентитетом народа.
Узорак истраживања обухвата 95 ученика средњег и старијег узраста, од 9 до 14 година, различитог нивоа владања српским језиком, који Допунску наставу на српском језику похађа широм Париског региона.
Поређење разумевања оригинала и превода указује на отежану рецепцију света народне књижевности на српском језику, чија је последица постепени губитак интересовања према упознавању са српским културним наслеђем, а који води губитку идентитета. Разумевање дела на српском језику ограничено је, не само архаичном лексиком, већ и недостатком основног лексичког фонда. Анализа резултата добијених тестирањем показује да од 30 до 50% ученика боље разуме текст на француском језику.
У актуелној језичкој ситуацији, коју одликује недостатак речничког фонда, отежано читање и ограничена комуникација на српском језику (већина ученика српски језик изучава као завичајни/отаџбински; један број као страни) превод може да послужи као интеркултурални трансфер са циљем спречавања потпуне декултурације младих српских нараштаја.
