Драмски текстови у допунској настави на српском језику
Чланак: Блаженка Тривунчић
Наши часови на крају школске године постају импровизована позорница. Не смета нам што су реквизити често замишљени, јер свако има важну улогу коју на течном српском језику треба да покаже пред другима.
Идеја о низу драмских активности рађа се после читања одабраних песма Добрице Ерића, у поводу опроштаја од великог песника, а са циљем да се ђаци у расејању упознају са његовим ритмичним, топлим и посебним стихом. У Читанци за четврти разред наилазимо на Ерићев драмски текст „Чик погодите зашто су се посвађала два златна брата“ и одлучујемо да га читамо, тумачимо и глумимо. Заинтересованост, учешће и атмосфера одлични, те воде до текстова за све узрасте, који се сами нижу: „Биберче“, Љ. Ђокић, „Подела улога“ и „Зна он унапред", Г. Тартаља, „Капетан Џон Пиплфокс“, Д. Радовић, „Надимци, шта са њима?“, Марија Бјељац, „Избирачица“, К. Трифковић. |
Ученици су ангажовани вишеструко: кроз упознавање са текстом и увежбавање улоге (домаћи задатак), интерпреативно читање у групи на часу, доживљавање дела, литерарни приступ (тумачење дела) и поновно сценско извођење кроз театролошки приступ уз подстицање на гестовно изражавање, на праћење упутстава у дидаскалијама, вежбе дикције, правилног изговора и промена у тоналитету и јачини гласа.
Од рецепције драмског дела зависи и успешност планираних активности. Зато је процена потреба наставне групе и одабир драмских текстова који су намењени одређеним узрастима први корак у реализацији часова. За извођење и тумачење драмског дела треба одабрати одговарајући наставни моменат. Крај школске године препознат је као погодан период током кога је ђацима потребно растерећење и игра.
Спровођење драмских активности води остваривању образовних и васпитних циљева: вежбању технике читања ћириличног текста, богаћењу лексичког фонда, ступању у вршњачку и социјалну интеракцију, психолошком ослобађању ученика у превазилажењу језичке анксиозности, стицању самопоуздања, откривању и неговању талената.
Приступ делу креће се начелом поступности, од активирања ученичке сазнајних потенцијала, преко аналитичко-синтетичког размишљања, до драмског израза. Мотивација за читање драмског садржаја може се постићи и слушањем дела у радијском извођењу, као што је „Капетан Џон Пиплфокс“, Д. Радовића. Поступак може бити и обрнут, од читања ка слушању, у зависности од језичког нивоа групе и одабира наставних метода. Повезивањем са песмом Душана Радовића „Десет љутих гусара“ и слушањем истоимене музичке композиције, ученици се уводе разноврсним, синкретичним поступцима у свет дела.
Критичко сагледавање карактера у оквиру драмских садржаја, као што је Костићева „Избирачица", омогућава младим нараштајима да обликују своје етичке погледе, уз откривање општељудских моралних вредности. Овај текст је погодан за ученике старијег узраста, а нарочито је била интересантна и замена улога, у којима дечак тумачи Малчику. Изазов који се поставља пред ученике, да изразе покретом и гласом лик размажене девојке, наводи ђаке на надметање у дочаравању лика избирачице. Тумачење фразеологизма „Избирач наиђе на отирач“ води групу ученика старијег узраста на додатне задатке и откривање значења других понуђених израза.
Драмски текстови за млађе ученике, хумористичног и/или нестварног садржаја, уз успостављање веза са фантастиком бајке, природом и светом око нас, нуде разноврсне могућности корелативног повезивања садржаја. Ђаци се подстичу на стваралачко изражавање покретом, сликом или гласом, што је омиљено у млађем узрасту.
Лик Биберчета и сугестивни, уводни разговор са ђацима о необичном дечаку, уз повезивање са радњом српске народне бајке, одводи у откривање значења лексеме аждаја/ала/неман, углавном непознате ђацима у расејању. Након извођења одломка из драмског текста Љубише Ђокића, ђаци се усмеравају да у ликовној радионици осликају аждају и дечака малог као биберово зрно. Усвојеност дидактичког слоја проверава се записивањем порука дела, при чему до изражаја долази способност самосталног изражавања и правилне синтаксичке организације мисли. Развијање теме и упознавање са ликовима „малих“ јунака многобројно је – од препоруке бајке „Палчица“, „Палчић“ до филма „Кирику“. Пошто су остварења деци углавном позната, разговор се може развијати у правцу упоређивања особина и поступака ликова, уз контрастирање са негативним јунацима и тражењу могућих извора њихових лоших особина.
Овакве идеје доносе разговор о филмској уметности. Кирику и вештица (франц. Kirikou et la Sorcière; познат и као Кирику против вештице) је француски дугометражни цртани филм из 1998. године. У Србији је премијерно изведен 2000. Синхронизација на српски језик је прва српска званична биоскопска синхронизација. Глумачка постава се састоји од најзвучнијих имена српског глумишта.
Садржај драмског текста Надимци, шта са њима?, Марије Бјељац, васпитно утиче на ученике млађег узраста, при чему се учење о пристојном опхођењу остварује посредно – из улоге. Развијање социјалних компетенција и лепог вршњачког понашања подстакнуто је кроз игру и на забаван начин. Ученици допунске наставе на српском језику проширују лексички фонд уз утврђивање знања о животињама. Квиз у коме ће ђаци на основу звукова, односно оглашавања погађати назив животиње, деца са радошћу прихватају, а лексичке вежбе попут давања смешних/необичних/топлих/ретких надимака и ликовног представљања животиња такође су подстицајне.
Хумористични слој у драмским комадима Гвида Тартаље изазива уживање, забаву и смех. Пожељно је комбиновање ученика различитих узраста у поделама улога, при чему ученици старијег узраста глуме редитеља или учитеља, а средњем узрасту оставља се могућност да изабере улоге. У оглашавању животиња, у комаду „Подела улога“ гласове могу позајмити мали ђаци.
Имајући у виду хетерогени састав групе и попуњавање „празнина“ док је ангажована одређена група ученика на импровизованој сцени, драмски часови су допуњени краћим задацима у виду смешних или необичних загонеталица, питалицама, избором загонетнх прича Уроша Петровића.
Домаћи задаци треба да буду занимљиви и подстицајни, прилагођени узрасту и интересовањима. То су захтеви попут оних да се нацртају и осмисле маске, да се пронађу реквизити, да се реше дате укрштенице о оглашавању животиња, које се могу пронаћи и у електронском облику на интернет страници srpskipariz.weebly.com: укрштенице.
После свих ових активности изводи се заједничка приредба.
Од рецепције драмског дела зависи и успешност планираних активности. Зато је процена потреба наставне групе и одабир драмских текстова који су намењени одређеним узрастима први корак у реализацији часова. За извођење и тумачење драмског дела треба одабрати одговарајући наставни моменат. Крај школске године препознат је као погодан период током кога је ђацима потребно растерећење и игра.
Спровођење драмских активности води остваривању образовних и васпитних циљева: вежбању технике читања ћириличног текста, богаћењу лексичког фонда, ступању у вршњачку и социјалну интеракцију, психолошком ослобађању ученика у превазилажењу језичке анксиозности, стицању самопоуздања, откривању и неговању талената.
Приступ делу креће се начелом поступности, од активирања ученичке сазнајних потенцијала, преко аналитичко-синтетичког размишљања, до драмског израза. Мотивација за читање драмског садржаја може се постићи и слушањем дела у радијском извођењу, као што је „Капетан Џон Пиплфокс“, Д. Радовића. Поступак може бити и обрнут, од читања ка слушању, у зависности од језичког нивоа групе и одабира наставних метода. Повезивањем са песмом Душана Радовића „Десет љутих гусара“ и слушањем истоимене музичке композиције, ученици се уводе разноврсним, синкретичним поступцима у свет дела.
Критичко сагледавање карактера у оквиру драмских садржаја, као што је Костићева „Избирачица", омогућава младим нараштајима да обликују своје етичке погледе, уз откривање општељудских моралних вредности. Овај текст је погодан за ученике старијег узраста, а нарочито је била интересантна и замена улога, у којима дечак тумачи Малчику. Изазов који се поставља пред ученике, да изразе покретом и гласом лик размажене девојке, наводи ђаке на надметање у дочаравању лика избирачице. Тумачење фразеологизма „Избирач наиђе на отирач“ води групу ученика старијег узраста на додатне задатке и откривање значења других понуђених израза.
Драмски текстови за млађе ученике, хумористичног и/или нестварног садржаја, уз успостављање веза са фантастиком бајке, природом и светом око нас, нуде разноврсне могућности корелативног повезивања садржаја. Ђаци се подстичу на стваралачко изражавање покретом, сликом или гласом, што је омиљено у млађем узрасту.
Лик Биберчета и сугестивни, уводни разговор са ђацима о необичном дечаку, уз повезивање са радњом српске народне бајке, одводи у откривање значења лексеме аждаја/ала/неман, углавном непознате ђацима у расејању. Након извођења одломка из драмског текста Љубише Ђокића, ђаци се усмеравају да у ликовној радионици осликају аждају и дечака малог као биберово зрно. Усвојеност дидактичког слоја проверава се записивањем порука дела, при чему до изражаја долази способност самосталног изражавања и правилне синтаксичке организације мисли. Развијање теме и упознавање са ликовима „малих“ јунака многобројно је – од препоруке бајке „Палчица“, „Палчић“ до филма „Кирику“. Пошто су остварења деци углавном позната, разговор се може развијати у правцу упоређивања особина и поступака ликова, уз контрастирање са негативним јунацима и тражењу могућих извора њихових лоших особина.
Овакве идеје доносе разговор о филмској уметности. Кирику и вештица (франц. Kirikou et la Sorcière; познат и као Кирику против вештице) је француски дугометражни цртани филм из 1998. године. У Србији је премијерно изведен 2000. Синхронизација на српски језик је прва српска званична биоскопска синхронизација. Глумачка постава се састоји од најзвучнијих имена српског глумишта.
Садржај драмског текста Надимци, шта са њима?, Марије Бјељац, васпитно утиче на ученике млађег узраста, при чему се учење о пристојном опхођењу остварује посредно – из улоге. Развијање социјалних компетенција и лепог вршњачког понашања подстакнуто је кроз игру и на забаван начин. Ученици допунске наставе на српском језику проширују лексички фонд уз утврђивање знања о животињама. Квиз у коме ће ђаци на основу звукова, односно оглашавања погађати назив животиње, деца са радошћу прихватају, а лексичке вежбе попут давања смешних/необичних/топлих/ретких надимака и ликовног представљања животиња такође су подстицајне.
Хумористични слој у драмским комадима Гвида Тартаље изазива уживање, забаву и смех. Пожељно је комбиновање ученика различитих узраста у поделама улога, при чему ученици старијег узраста глуме редитеља или учитеља, а средњем узрасту оставља се могућност да изабере улоге. У оглашавању животиња, у комаду „Подела улога“ гласове могу позајмити мали ђаци.
Имајући у виду хетерогени састав групе и попуњавање „празнина“ док је ангажована одређена група ученика на импровизованој сцени, драмски часови су допуњени краћим задацима у виду смешних или необичних загонеталица, питалицама, избором загонетнх прича Уроша Петровића.
Домаћи задаци треба да буду занимљиви и подстицајни, прилагођени узрасту и интересовањима. То су захтеви попут оних да се нацртају и осмисле маске, да се пронађу реквизити, да се реше дате укрштенице о оглашавању животиња, које се могу пронаћи и у електронском облику на интернет страници srpskipariz.weebly.com: укрштенице.
После свих ових активности изводи се заједничка приредба.
Извори: Драмски текст за млађи узраст Надимци, шта са њима? преузет је из докторске дисертације Драмска и луткарска активност у наставној и ваннаставној пракси Српског језика и књижевности у основној школи, Марије Бјељац.
|
|