Јежева кућица међу кулисама српске допунске школе у Нансију
Наташа Францишковић
Ма какав био мој родни праг,
он ми је ипак мио и драг.
Прост је и скроман, али је мој,
ту сам слободан и газда свој.
он ми је ипак мио и драг.
Прост је и скроман, али је мој,
ту сам слободан и газда свој.
Oво је прича која се прича већ 70 година, почев од давне 1949. године.
Ради се о једној од омиљених прича свих генерација, Јежевој кућици, свима добро знаног Бранка Ћопића. Јежева кућица или Јежурка Јежић, дефинисана као песма или басна у стиху, епско-лирског је књижевног рода.
Главни јунак дела, Јежурка Јежић, врсан ловац, јако цени свој скромни дом. Веома је храбар да брани свој став, чак и онда кад други не мисле тако и ругају му се. Поред њега, јунаци басне су лисица, вук, медвед и дивља свиња. Порука дела је веома јасна, а то је да треба волети и ценити своју кућу, персонификовано земљу, без обзира на то каква је.
Прича је извођена у многим позориштима, како пре 15 година, тако и данас, као нпр. у режији Живомира Јоковића или пак Слободана Перишића. По речима редитеља Перишића, Јежева кућица је најдрагоценији кутак неког бића до којег се тешко долази и који је у својој суштини непроменљив без обзира на спољне околности које га окружују.
Наша кућица је симбол живота, као део нечега из чега је све почело у многим светским религијама и митовима.
Снимљен је и филм Еве Цвијановић, који својом посебном техником анимираног филма, позива и младе и старе да га гледају изнова и изнова. Увек актуелна басна, кроз своје многобројне адаптације, јесте производ рада, ума и талента многих глумаца и редитеља.
Деца из Нансија су такође имала прилике да се упознају с овом светски познатом причом, као и да дају свој мали допринос њеном извођењу.
Након педагошког рада на адаптираној басни, кроз упоредне текстове (на српском и француском језику), деца су слушала и гледала басну на српском, француском и енглеском језику, презентацијом приче кроз филм Еве Цвијановић.
Потом смо радили на разумевању и разликама обе приче, испуњавајући упитник за млађе, за старије, заокруживали и повезивали. Деца су бојила шуму, проналазила животиње на слици, које се појављују у басни и препознавала речи које почињу на слово Ј, путем понуђених сличица. За крај смо оставили позориште, кад је свако од ђака могао да се пронађе у одређеној улози и да, на тренутак, осети како је бити у туђој кожи, представљајући поједини позитивни или негативни лик.
Напослетку, можемо слободно поставити питање – да ли дело Бранка Ћопића још увек треба да се налази у лектирама за основну школу на просторима бивше Југославије ? Да ли је још увек паметно позивати се на некадашње идеале, у време избегличке кризе и напуштања домова младих, због лоше друштвено-политичке ситуације земаља еx-Југославије ? Након 70 година, стихови с почетка басне можда више и нису толико значајни.
Улоге :
Наратори - Ана и Луна
Храст – Саша, Наталија Ђ, Наталија В, Александар
Јеж - Никола
Лија - Нина
Вук - Александар
Дивља свиња – Наталија В.
Медвед – Наталија Ђ.
Зец - Саша
Ради се о једној од омиљених прича свих генерација, Јежевој кућици, свима добро знаног Бранка Ћопића. Јежева кућица или Јежурка Јежић, дефинисана као песма или басна у стиху, епско-лирског је књижевног рода.
Главни јунак дела, Јежурка Јежић, врсан ловац, јако цени свој скромни дом. Веома је храбар да брани свој став, чак и онда кад други не мисле тако и ругају му се. Поред њега, јунаци басне су лисица, вук, медвед и дивља свиња. Порука дела је веома јасна, а то је да треба волети и ценити своју кућу, персонификовано земљу, без обзира на то каква је.
Прича је извођена у многим позориштима, како пре 15 година, тако и данас, као нпр. у режији Живомира Јоковића или пак Слободана Перишића. По речима редитеља Перишића, Јежева кућица је најдрагоценији кутак неког бића до којег се тешко долази и који је у својој суштини непроменљив без обзира на спољне околности које га окружују.
Наша кућица је симбол живота, као део нечега из чега је све почело у многим светским религијама и митовима.
Снимљен је и филм Еве Цвијановић, који својом посебном техником анимираног филма, позива и младе и старе да га гледају изнова и изнова. Увек актуелна басна, кроз своје многобројне адаптације, јесте производ рада, ума и талента многих глумаца и редитеља.
Деца из Нансија су такође имала прилике да се упознају с овом светски познатом причом, као и да дају свој мали допринос њеном извођењу.
Након педагошког рада на адаптираној басни, кроз упоредне текстове (на српском и француском језику), деца су слушала и гледала басну на српском, француском и енглеском језику, презентацијом приче кроз филм Еве Цвијановић.
Потом смо радили на разумевању и разликама обе приче, испуњавајући упитник за млађе, за старије, заокруживали и повезивали. Деца су бојила шуму, проналазила животиње на слици, које се појављују у басни и препознавала речи које почињу на слово Ј, путем понуђених сличица. За крај смо оставили позориште, кад је свако од ђака могао да се пронађе у одређеној улози и да, на тренутак, осети како је бити у туђој кожи, представљајући поједини позитивни или негативни лик.
Напослетку, можемо слободно поставити питање – да ли дело Бранка Ћопића још увек треба да се налази у лектирама за основну школу на просторима бивше Југославије ? Да ли је још увек паметно позивати се на некадашње идеале, у време избегличке кризе и напуштања домова младих, због лоше друштвено-политичке ситуације земаља еx-Југославије ? Након 70 година, стихови с почетка басне можда више и нису толико значајни.
Улоге :
Наратори - Ана и Луна
Храст – Саша, Наталија Ђ, Наталија В, Александар
Јеж - Никола
Лија - Нина
Вук - Александар
Дивља свиња – Наталија В.
Медвед – Наталија Ђ.
Зец - Саша
